Tokom prethodnog perioda, nažalost, došlo je do potpune degradacije prosvete kao delatnosti, kao i do urušavanja integriteta nastavnika. Otuda vraćanje ugleda obrazovanju predstavlja apsolutni prioritet i zamajac budućeg razvoja Srbije kao društva znanja. Bez obzira na političku opciju ili ideologiju, ovo pitanje mora biti prioritet svake vlade.
Ipak, društvo znanja ne počiva isključivo na obrazovanju i nauci. Ono zavisi od tehnološkog razvoja, mogućnosti da se znanje i informacija brzo prenese i primeni, kao i od odgovarajuće reakcije drugih društvenih celina. Samim tim, obrazovanje i nauka ne smeju se posmatrati kao izolovani sistemi. Razvoj savremenog društva znanja nije samo u domenu obrazovnog sistema.
Da bi se Srbija zaista transformisala u društvo znanja, neophodno je definisati i doneti jasnu strategiju obrazovanja i preciznu obrazovnu politiku u svim sektorima. Obrazovna politika, doneta kroz konsenzus svih strana, mora biti usaglašena sa međunarodnim tendencijama, uz zadržavanje specifičnosti i ključnih vrednosti našeg obrazovnog sistema.
Podsticajnim merama i olakšicama potrebno je uključiti privredu u razvoj obrazovanja. Uspostavljanje zajedničkih inicijativa između ustanova obrazovanja i privrednih sistema je model koji je u velikom broju evropskih zemalja dao rezultat. Na taj način se postiže realna obrazovna politika u skladu sa potrebama tržišta rada i omogućuje da škole i fakulteti postanu centri sticanja potrebnih kompetencija, znanja i veština, a ne mesta za sticanje puke kvalifikacije bez radnih sposobnosti. Obrazovna ponuda se mora revidirati tako da se stvaraju ljudi koji se mogu zaposliti, a ne novi viškovi radne snage koji će godinama na birou čekati svoju šansu. Srednjoškolac iz Novog Sada i srednjoškolac iz Bačkog Petrovca moraju imati istu šansu i iste mogućnosti za napredak.
Pored stvaranja jednakih mogućnosti za obrazovanje, moraju biti stvorene i mogućnosti za zapošljavanje. Upisna politika i obrazovni profili treba da se planiraju na lokalnom nivou, u skladu sa potrebama tržišta rada. Škola mora da donese praktične veštine i omogući zapošljavanje, a ne da bude mesto fabrikovanja diploma i viškova radne snage.
Blic, 23.06.2010. godine